Mermerni Radijatori

Obično se uzima da je za 10 m2 stana potrebno  1 kW instalisanih grejnih tela da bi ugrejali na 22-23 stepena. Za npr. 40 m2 stana treba 4 kW . U zavisnosti od podešene željene temperature na termostatu grejnog uređaja  i izolacije stana,  grejna tela će raditi određen broj sati . Što je bolja izolacija i manja tražena temperatura uređaji za grejanje će raditi manje vremena u toku dana. Za ekonomične potrošače za grejanje kao sto su mermerni radijatori obično vreme koje oni rade je 30 %(vremena) u slučaju kada spoljne temperature nisu previše niske ( oko 5 iznad nule).Ovo vreme rada ide  do 40 % za temperature minus 10 i više.Naravno ovde se podrazumeva neka, da tako kažemo, osrednja izolacija zidova, dobri prozori . Može se približno izračunati da će instalisanih 4 kW , ako rade 40% vremena potrošiti  4x0.4x24h = 38.4 kWh dnevno . Za tročlano ili dvočlano domaćinstvo, kakvo obično, živi u stanovima 40m2 i manje kvadrature, potrošnja struje za domaćinstvo obično ne prelazi 450 kw . Ukupna potrošnja bi bila do 1600kW . Na potrošnju struje mnogo utiče temperatura koju želimo imati u stanu. Svaki stepen više zahteva dodatnu, ne malu ,razliku u potrošnji. Pored ovoga termoizolacija stana je takođe mnogo važna. Nijedno  grejno telo i njegovo emitovanje toplote neće  imati efekta niti može biti jeftina opcija grejanja , ako nam toplota "beži" kroz slabo staklo ili slabo dihtujuće spojeve na prozorima , balkonskim vratima , ili kroz neizolovane zidove, plafone ili podove.. Ako nam zidovi pod ili plafon nisu izolovani pa nam toplota neprestano "curi" normalno je da će u tim slučajevima naša grejna tela morati više i češće da se pale kako bi održali zadatu temperaturu.

Ostati u ovim granicama potrošnje od 1600 kW pa samim tim i jeftino se grejati na struju možete ako imate malo kvadrata koje treba zagrejati , zbog toga je
za manje stanove do 40 m2 velika verovatnoca da im je
grejanje na struju najisplativija varijanta.Što je stan
manji ovo je sve više izraženo.